Sunday, 23 February 2014 14:33

Nedelja.....

Rate this item
(0 votes)

Nedelja...počela je sunčano, pak se naoblacilo..pak, bas me briga...nisan nanke stija pisati o vrimenu....neznan o cemu san stija pisati...samo znan, doslo mi je da se siden i nesto napisen. Nedilja, tribala bi biti kako...dan za riposo(odmor), kontemplaciju(zajebane li rijeci).....druziti se s famejon(ne jebu me dva posto...svaki gre za svojin delon, veća mala u Zgb-u, manja mala u svojo sobi...Ona vrijedna kakova je gre svojin delon)....osta san sam sa sobon, a...nisan si bas neko drustvo. San jeno malo pogleda televiziju...Plodovi zemlje, ne propustan hi, nikada..ili, baren ako ne moran. Od vajk me vuce ta nika zelja da bin volija imati 10 krav ili 50 ovac samo me Ona nije nikada pustila...guvori da je dite sa sela i da nebi stila nazad na selo...to ca san ja dite grada i vajk san stija pojti na selo...to ni vazno :)

Sam sa sobon, kako san reka..i nije neko drustvo, naime...vec jako jako dugo vremena sam sebi gren na zivce. Svima Vama drugima je lako, kada Van napunin pipu...vi se lipoo morete pokupiti i pojti ća...kamo da ja svragon gren ća od sebe. Ne moren..i, kako bi se reklo, pun mi je kurac samoga sebe. U boga ne verujen....ne more mi ni on pomoci(forsi kada bin poceja virovati...ne ne ne ne...ne moren). Reka mi je jedan prijatelj...moras pronaci samoga sebe...pa, sa premisom(opet zajebana rijec) da sam sebi gren na qrac....ako pronadjem sebe pa si ni oni put ne buden pasa? ća da oni put delan.....onda san stvarno dosa do samega kraja. Stoga, ne išćen sam sebe..ne pada mi na pamet, samo bin volija da...nikako, pocnen hoditi sam sa sobon na miru. Kako? neznan....hocu li uspjeti? ...neznam, pocinjem sumnjati. Konfušion je u glavi...ne rivan na niš pensati, mi se para' da ću škopjati...nikako da najden mira.....misli mi bize s jenega na drugo, pocinje mi sve hoditi na zivce. Nikega vraga stalno moran brojiti...bojin se da ako zgubin koncentraciju da cu partiti...kamo? ...neznam....ali, strah ne da se necu znati tornati nazad. A, tu (nazad) me cekaju one (istina...koje me ne j*** za suhu sljivu bi se reklo)...ali, jopet..one su jedina cvrsta stvar za koju se moren ćapati i, čvrsto drzati. Da njih ni.....uf, partija bin ja...partija zdavno...kamo?...neznam...bi li se vrartija?.....nebin! Neznan njanche je li to mjesto kamo bin partija stvarno...tu na zemlji..ili...negdje drugdje...izmislija bin ga, nisan ni daleko od tega...da ga izmislin i temu se prepustin..onako, sklupcan, da mi bude teplo....zapren oci i partin....kamo?..pa tamo.....jušto tamo! Sa zida me gledaju njihove slike i vracaju u stvarnost...nesmijen si dopustiti da partin....samo, umoran sam..jako jako umoran. Od čega?...najviše od sebe. Bjezin od ljudi...bjezin od dragih mi prijatelja....iman osjecaj da smetam i gnjavim.....znam da ne, ali prokljetega se osjecaja ne moren rijesiti. Ispricavam se i prokljeton GPS-u kada skrenem suprotno od kamo mi je on reka...i, ni to zajebancija...ni tako lako..i, da, umoran sam..umoran sam za popizditi...umoran od sebe. Hvala svima, hvala svima koji me trpe i podrzavaju..i, uvijek su tu da mi pomognu, jer....puno ima dobrih ljudi na svijetu..puno puno..............

Ecco, njemu zavidin:

 

Read 4101 times

Leave a comment