Thursday, 24 August 2017 12:19

Jucer......

Rate this item
(0 votes)

Pisem danas, o jucerasnjem danu...i, svejedno je koji je danas dan, jos je manje vazno koji je jucer dan bio...ono, imenom, nazivom...ili kako se to vec kaze. Meni je jucer bio vazan dan...mislim...ma da, jako vazan dan...i, bio je dugacak, jako jako dugacak. Obicno su mi u pravilu dani dugi...jucer pogotovo.

Izgubio sam se...odavno, jedno vrijeme bio..neznam, mozda! malo bolje. Vec duze vrijeme, izgubio sam konce....u potpunosti. Do te mjere da sam..od osjecaja bezvrijednosti...i jebenog osjecaja da ne radim nista drugo nego da samo smetam...ono..samo smetam, svakome i svacemu..uvijek i samo smetam, da, samo i iskljucivo iz tog razloga....odbio pomoc prekrasne(ih) osobe(a) koje su se iskreno, jako iskreno trudile pomoci mi. Nisam to sam sebi nikada priznao, ovo mi je pisanje kao da odem ispovijedati u crkvu.....nisam ni sam sebi na glas rekao, jedino o cemu sam u zadnje vrijeme(poduze) bilo....smisliti nacin kako nestati. Da...samoubojstvo. Izreceno tako...i meni se 'gadi', sam sam sebi to uvijek nazivao nestajanjem. Imam i razlog...samoubojstvo mi zvuci grozan cin, grozan cin za kojim ce ostati tragovi..ja ne zelim! ne zelim ostaviti nikakvog traga, nikome...na prvom mjestu svojoj obitelji. Nisam uspio naci nacina...no, isto tako nisam prestao u toj misli o nestajanju traziti mir. I ne, nije to bjezanje...ne bojim se nicega, ne bojim se nicega! i definitivno nije bjezanje....ja doista nemam od cega bjezati.

Zasto sam si stavio naslov 'jucer'...da, jer jucer je bio dan...kada je trebalo imati hrabrosti, ponovno stati ispred osobe koja mi puno znaci, kojoj istovremeno...znam, jako smetam...trebalo je imati hrabrosti i reci, ne...nije mi dobro. Nemoguce mi je to i opisati, nemoguce je opisati koliko je to tesko. Morao sam malo stati u pisanju....postalo je mutno. Da, kada znas da smetas...stati ispred osobe koja ti pomaze dugo, stati ispred i kazati nije mi dobro. Iz postovanja....volio bi reci da je dobro sve, i ....nestati. Do negdje...podneva sam izdrzao, pokusavao ne misliti(iako...cijelu noc nisam spavao)....nekako sam uspijevao, ali...... Kao sto svako jutro pozelim da taj osjecaj...to stanje nestane.....tako se iznova i iznova svakoga dana sve ponavlja, mozda cak i gore, kao da u nekakvom vrtlogu propadam. Suze su samo krenule....ne treba mi povod, tuga sama izvire iz svake pore, ne treba mi povoda. I da, mozda opet iz velikog postovanja...skupio sam hrabrost, otisao...izgovorio, opet samo sa jednom mislju....moram nestati. Toliko sam umoran...da zaista, vise ni ne znam...da li zelim da mi bude bolje, ne znam. Ne sjecam se kako izgleda biti dobro...osim nekih tu i tamo prekrasnih trenutaka(koji me svako toliko malo poguraju).Umor....ne znam ni sebi kako objasniti, umoran, pretuzan i beznacajan....nevazan i, nista drugo nego smetnja...svemu i svacemu. Umoran!

Negdje duboko, jako duboko u sebi...postoji saznanje da imam ljubavi, beskrajno puno ljubavi za dati, negdje duboko u meni stoji znanje, puno toga znam....znam prepoznati, mogu i zelim pomoci. Istovremeno, ako pomazem, mislim da smetam.....jednostavno...smetam, umoran sam od smetanja! Umoran sam........

Read 28 times

Leave a comment