Saturday, 24 February 2018 08:41

Neki dan.....

Rate this item
(0 votes)

....da, neki je dan malena imala rodjendan, neki sam dan vozio auto sat vremena, neki sam dan ponovno pomislio kako bi bilo najbolje.....znas ti posronja moj, jako dobro znas sto si pomislio.....neki dan, posronja moj, neki dan nisi si ni sam sebi zelio pisati...da da pizdo jedna, bojao si se sam sebe stati i napisati svoje misli tu, gdje, nadam se...budem sam.....a, biti sam sa sobom je doista zastrasujuce.

Njezin je rodjendan samo jos jedna potvrda kako su moje 'curice' odrasle u prekrasne osobo, pozelim pomisliti da sam ja u tome sudjelovao, iz ove si pozicije niti to ne dozvolim....jer, toliko sam nistavan da si niti pomisliti tako nesto ne mogu dozvoliti. Neki sam dan, sam sebi krenuo pisati i prestravio se, ponovno, onoga sto su prsti otkucavali na tipkovnici, brzo...kao i obicno, prepustim da moje misli same izlaze...tesko kroz suze, jako tesko prepoznavati slova. Kada se to desava...misli jednostavno krecu....izlaze u obliku slova...za koja cak pomislim, ne vrijede, bilo bi bolje da ih pusta niz vjetar....da ih pustam u neko nistavilo..jer, ne zavrijedjuju niti zrak da njima zagadjujem. Da, neki je dan imala rodjendan...velika je, odrasla, pametna, prekrasna...ponosim se.....sto vise o tome razmisljam....samo im smetam, njoj...kao i svima. Smetam svojoj obitelji, smetam ljudima koji me okruzuju. Pa da, smetam...pa da, pa si ti onda nadji snage svakog jutra nakon neprospavane noci, ili noci ispunjene ruznim snovima, pa da...ajde ti magare jedno ujutro stani pred ogledalo....dok peres zube, pogledaj se koje je to nistavilo, pa onda nadji snage ponistiti tu misao, nadji snage za otici tamo gdje svaki dan odlazis(nikada si necu dozvoliti to zvati poslom...meni je ovo 'safe place', ajde...uvijek iznova, svakog jutra...nadji snage. Nemam je, jednostavno sam beskrajno umoran.

Priznaj si posronjo....priznaj si...kako si neki dan vozio sam, voio sam sat tamo i sat nazad. Da...sve sto sam gledao bilo je rub ceste, razmisljajuci vrijedilo bi mozda zabiti se u neko stablo, ne bi vrijedilo, ostavio bi ih bez auta, a ja bi mozda samo ostao toliko polupan da bi samo jos bio veci teret. Glavom sam pokusavao misliti na nesto bilo sto drugo...pojavili su se neki brojevi u glavi koje sam si neprestano ponavljao. Nisu imali apsolutno nikakvog znacaja ali, jednostavno sam se bojao prestati ponavljati ih. Znao sam da ako ih prestanem ponavljati, znao? osjecao da cu totalno izgubiti razum, mozda i doista u tome uzivati, vrtlog, kao i mnogo puta do sada, povlacio me sve dublje i dublje, borio sam se.....borio sam se zbog obecanja, izraza lica...borio sam se a s dubokom i iskrenom zeljom da se prepustim...jer da, znam da bi nestao. Nista me nebi vise boljelo od toga. Garancije nema. Priznaj si...kako dok si na motoru, sam sa sobom, pod kacigom gledas razmisljajuci...u neke provalije, ni jedna nije dovoljno duboka da pruza 'garanciju'. Ni jedna mi ne pruza garanciju, ili je jos uvijek nisam pronasao.

Bojim se sam sebe, koliko je samo tesko svaku vecer naci je nasmijanu...pogledati u oci i priznati da i danas nisam bas nista pridonio, koliko je samo tesko mrziti samoga sebe, ne razumijeti ljude....naravno da ih ima prekrasnih...a, onda je opet onaj osjecaj da ih ne zavrijedjujem, da samo smetam i opterecujem. Na zalost puno je vise ljudi koje jednostavno ne mogu razumijeti. Mislim, prepoznam...ali ne mogu shvatiti zasto smo postali to sto vec jesmo. Ni tu se ne usudjujem sebe izdvojiti, zelio bi reci ne ti ne, ne dozvoljavam si, jadnice i bijedo jedna, ni to si...sam sebi ne dozvolis ...a nisam....doista nisam. Znam, duboko osjecam...samo iz dana u dan sakupljam tugu. Ponekad doista pozelim osjetiti ljutnju, ne uspijeva mi, jednostavno sve sto osjecam je tuga....neka, snazna....ogromna tuga koja i fizicki utjece na mene. Pocinje bol u zelucu, osjecam i kako mi se misici grce, pocinjem traziti spas u brojanju.....tesko je...doista tesko. I dalje, i dalje bez problema sebi tumacim, ja ne zelim pobjeci...ja sam sam sebi apsolutno nevazan, pozelim nestati, nestati kako nikada vise nikome na svijetu ne bih smetao, ali..ali bas, ni na koji nacin.

Read 108 times

Leave a comment