posronja piše (131)
I ne...nece
..i ne, nece biti nista bolje, vise u to ne vjerujem...nisam siguran jesam li ikada vjerovao...nece biti nista bolje. Meni ostaje samo da pazljivo pometem iza sebe, da ne ostavim nikakvog traga...
volio bi.....
...volio bi da mogu reci da sam dobro, volio bi da to mogu reci mojim curama, volio bi jako da to mogu reci mojim dragim doktoricama...volio bi i da mogu lagati, da barem mogu lagati i reci da mi je dobro.....
i dugo.....jako dugo...
...i jako jako dugo sam se suzdrzavao ne pisati, osvrcuci se oko sebe, pokusavajuci se osjecati dobro, korisno....i ne uspijevam, nisam uspio, danas ne, pogotovo danas ne. Od ranog jutra imam oci ispunjene suzama.....koje ne prestaju
Idem....
...a ma, idem u bolnicu..nije mi svejedno ali, moram jos i to probati....moram pokusati sve kako bi znao da jesam, kako bi dosao do toga da mi bude bolje, neznam moze li....
Zasto?
...ponedeljak mi nekako uvijek bude najtezi dan u tjednu..i to ne 'uobicajeno' jer moram na posao doci(sto se toga tice...upravo je suprotno..jedino ovdje znam i mogu doci...jedino se ovdje osjecam..koliko toliko....), jednostavno su mi ponedeljci teski. Mozda mi i tijelo daje znakove da jednostavno dalje nemam smisla ici, da posustajem i da mi je jednostavno vrijeme da odem.....
tuga dolazi u valovima..borim se da sjecanje ne prekrije prasina
..valovi su ogromni, neprekinuti i ljuljaju..o da ...kako samo ljuljaju.... I ta je tuga u biti krajnje iracionalna...ali naprosto neizdrziva. Jos mi odzvanjaju rijeci da uvijek trazim spas...izgovor, a nije, doista nije tako...meni izgovori ne trebaju, jednostavno ne mogu. I nisam tuzan zbog sebe......
Pre...pre svega i svacega....
...i inace je ponedeljak...ne znam zasto ali takvi budu..pre, ne zato jer je pocetak tjedna..naprotiv, jednostavno volim na svoje sigurno mjesto doci, i inace sam se suzdrzavao pisanja..jer, imam osjecaj da i sam sebi smetam....moze li taj i takav osjecaj nestati...kada si sam sebi smetnja....nevjerojatno....
I pomislim tako.....
.....i pomislim tako, dobio sam novi lijek, pomislim tako...evo, spavao sam par noci, i pomislim tako...mozda je bolje, mozda mogu, mozda znam, mozda mi je nekako ta grba tuge nestala sa ledja, pomislim tako mozda mi je lakse hodati, pomislim tako mozda ne moram drzati pogled dole.....
Mozda.....
....da, mozda, a mozda i ne...vrijeme, kisno...aiko i kada je suncano bude oblacno. Kada je kisno...onda je puno oblacnije. Da...volio bih reci da je vrijeme, mislim da mi je doista vrijeme da se maknem.
Rekla mi je......
Meni doista vazna osoba, jedna od vaznih....srecom imam ih uz sebe, rekla mi je da je ponosna na mene...da, volio bi da mogu i ja osjetiti taj ponos, volio bi to...ovako, ostao sam samo jos tuzniji, mislim da to ne zasluzujem i jako se toga sramim, bojim se razocarati.....
More...
Danas.....
....da, danas sam cijeli dan pokusao naci snage sam sebi, kao sto obicavam...pisati. Ni u tome nisam uspio...bolje da nisam, neka ovaj dan, kao i mnogi drugi do sada, ostane samo moj, jos jedan u nizu.....teskih, jako jako teskih dana.....
i tako...iz dana u dan....
...da, i tako, iz dana u dan...sakriti suze, tesko gutati....pokusati ne misliti....moze li se prestati misliti
Neki dan.....
....da, neki je dan malena imala rodjendan, neki sam dan vozio auto sat vremena, neki sam dan ponovno pomislio kako bi bilo najbolje.....znas ti posronja moj, jako dobro znas sto si pomislio.....neki dan, posronja moj, neki dan nisi si ni sam sebi zelio pisati...da da pizdo jedna, bojao si se sam sebe stati i napisati svoje misli tu, gdje, nadam se...budem sam.....a, biti sam sa sobom je doista zastrasujuce.
Ponedeljak......
...da, ponedeljak je....ne dozivljavam ponedeljke kao sto obicno cujem, kao ono...prvi dan na poslu...ne, definitivno ne, jer ja svoje ne smatram poslom, ovdje je meni postalo safe place, mjesto gdje se osjecam siguran, no...mjesto koje ipak, ne zasluzujem..odnosno, smetam.......