posronja piše (125)
Pre...pre svega i svacega....
...i inace je ponedeljak...ne znam zasto ali takvi budu..pre, ne zato jer je pocetak tjedna..naprotiv, jednostavno volim na svoje sigurno mjesto doci, i inace sam se suzdrzavao pisanja..jer, imam osjecaj da i sam sebi smetam....moze li taj i takav osjecaj nestati...kada si sam sebi smetnja....nevjerojatno....
I pomislim tako.....
.....i pomislim tako, dobio sam novi lijek, pomislim tako...evo, spavao sam par noci, i pomislim tako...mozda je bolje, mozda mogu, mozda znam, mozda mi je nekako ta grba tuge nestala sa ledja, pomislim tako mozda mi je lakse hodati, pomislim tako mozda ne moram drzati pogled dole.....
Mozda.....
....da, mozda, a mozda i ne...vrijeme, kisno...aiko i kada je suncano bude oblacno. Kada je kisno...onda je puno oblacnije. Da...volio bih reci da je vrijeme, mislim da mi je doista vrijeme da se maknem.
Rekla mi je......
Meni doista vazna osoba, jedna od vaznih....srecom imam ih uz sebe, rekla mi je da je ponosna na mene...da, volio bi da mogu i ja osjetiti taj ponos, volio bi to...ovako, ostao sam samo jos tuzniji, mislim da to ne zasluzujem i jako se toga sramim, bojim se razocarati.....
Danas.....
....da, danas sam cijeli dan pokusao naci snage sam sebi, kao sto obicavam...pisati. Ni u tome nisam uspio...bolje da nisam, neka ovaj dan, kao i mnogi drugi do sada, ostane samo moj, jos jedan u nizu.....teskih, jako jako teskih dana.....
i tako...iz dana u dan....
...da, i tako, iz dana u dan...sakriti suze, tesko gutati....pokusati ne misliti....moze li se prestati misliti
Neki dan.....
....da, neki je dan malena imala rodjendan, neki sam dan vozio auto sat vremena, neki sam dan ponovno pomislio kako bi bilo najbolje.....znas ti posronja moj, jako dobro znas sto si pomislio.....neki dan, posronja moj, neki dan nisi si ni sam sebi zelio pisati...da da pizdo jedna, bojao si se sam sebe stati i napisati svoje misli tu, gdje, nadam se...budem sam.....a, biti sam sa sobom je doista zastrasujuce.
Ponedeljak......
...da, ponedeljak je....ne dozivljavam ponedeljke kao sto obicno cujem, kao ono...prvi dan na poslu...ne, definitivno ne, jer ja svoje ne smatram poslom, ovdje je meni postalo safe place, mjesto gdje se osjecam siguran, no...mjesto koje ipak, ne zasluzujem..odnosno, smetam.......
Bojati se sam sebe? funny shit
Na zalost, svoje dane dijelim na teske i teze....i, doista mi ponestaje snage iznova prolaziti kroz uvijek iznova novi dan. Umoran sam, mislim da ta rijec nekako najbolje opisuje ono kako se osjecam....umoran sam za popizditi.
The end
Slazu se, kraj za krajem, a nikada kraja nema. Obecao sam...kada nesto obecam toga se i pridrzavam, nisam nikada nikoga...ni na koji nacin prevario, ne znam i nisam u stanju. No osjecaj da sam visak, da jednostavno vise ne postoji mjesto za mene...jednostavno je neizdrziv. I sam sam sebi dopizdio ....no, pucam, jednostavno pucam po savovima, tuga koja izvire iz svake pore.......
More...
I onda odjednom....
i tako..onda odjednom....dok je sunce na prozoru, prekrasan dan...i onda odjednom, mozda vezano i uz fizicki umor koji je velik i tezak, i onda odjednom nakon par dana koja uspio kako tako proci...i onda odjednom okrenem se oko sebe....
Neprospavana noc......
...samo jos jedna u nizu...neprospavana noc. Znam da nisam jedini...ali, umoran sam..jakojako sam umoran od neprospavanih noci. Uzasavajuca je ta tisina....dok u glavi postoji neizdrziva buka. Buka, slijed misli..koje je uglavnom nemoguce uhvatiti i posloziti....no u zadnje vrijeme sve su mi jasnije i jasnije, zastrasujuce i uspijem ih dohvatiti...
Prvi dan......godine..ili.....
...prezivjeti cu..kao i sto sam do sada prezivio toliko puno..puno previse jebeno teskih dana.....pretpostavljam da sam dodatno 'puko' od silne ulozene energije da prodjem kroz sve te jebene blagdane...nekako, to ozracje meni previse tesko pada.....sve ..nekako sve skupa, nikome nista ja ne zamjeram..nikada..ali ne mogu vise
blagdani...ili...kako se to vec zove ili kaze.....
....ostaje jos ta nova godina koja...koja mi iskreno ne predstavlja bas nista nego samo jos jedan dan kroz koji moram proci. Ne predstavlja nista....nemam sam sebi nista obecavati, nemam nikakvih ocekivanja...pozelio bi samo jedno..biti bolje, biti ono sto sam nekada bio....iako, ne vjerujem ni sam da je to vise moguce....