posronja piše (130)
Ipak......
...premalo sam dana cekao. Ipak..kako vec i znam, kako mi je vec toliko...da znam, toliko previse puta objasnjavano....inicijalno se moze pojaviti euforija......ona brzo nestaje, ostaje ono sto ostaje....Bila je to...bas to...ta pocetna.....
300 kick in
Nisam vise siguran, treci je ili cetvrti dan......pustio sam si da prodje nesto vremena, da budem siguran(mogu li to ikada uopce biti)...pustio sam si neki dan da prodje bez beskrajnih padova, pustio sam si neki dan da malo..malo malo mogu disati.....pustio sam si da prodje neki dan da osjetim kako je to ponovno disati.....
funny, funny funny shit!!!
Ajde...ma daj, nije ti nista...jebote..kuis....ajmo vani, idemo popiti pivo....kuis, gluposti su sve to..samo te truju....jebote!!! jebote....koji shit!!!
#onokad
#onokad.....jbt, prolupao sam, zivjeti zivot preko faceboketa ....malo je presmijesno, mozda i tuzno. U biti....tako je kako je, tu sam, mjesto gdje se osjecam sigurno, dobro...mjesto gdje za razliku od drugih, iskreno volim kada ima ljudi...koje mogu nasmijati...dobiti na poklon osmjeh.....
Sunce...koje ne grije vise......
I sami naslovi koje sam si poceo pisati postaju sve debilniji i debilniji. Drugacije ni ne moze biti, jednostavno drugacije ni ne moze biti. Predao sam se, definitivno osjecam kako sam se predao.....definitivno.....definitivno predao....
Pustio sam da prodje par dana.....
Da, pustio sam da prodje par dana....da mozda evo, sam sebi napisem nesto sto sam osjetio...pomislio. U biti, dobio sam...virtualnu samarcinu koja me je dobro dobro stresla. Pisem iz pozicije kada ostajem bez lijekova..i da, prokljeto jako to osjeti......bas te dane koje sam si pustio da prodju bez pisanja....pokusavam se uhvatiti bas za tu samarcinu...dok mi se svijet rusi...dok padam sve dublje i dublje.....
Blah......
...vise mi ni naslovi ne padaju na pamet, vise ni naslovi...jednostavno je sve, toliko tuzno...toliko jadno da se rijecima ne moze opisati, naslovi su nepotrebni, nevazni...ne govore nista, niti ih vise ne uspijevam smisliti.
Prwpoznajem i imam kapacitet......
Prepoznajem, znam prepoznati i imam kapacited biti veseo i nasmijan. Kao jeka mi zvuce te rijeci u glavi, rekala mi ih je meni...jako jako vazna osoba. mozda je i istina, iz nekog smo razloga dosli do toga, slozio sam se, zelio sam se sloziti, kao sto bi zelio jednom kada dodjem nasmijano reci ....dobro je sve.
Puno, puno previse dana.....
Puno ....ali stvarno, puno i previse dana zapocinje...traje i zavrsava na ovaj nacin. Puno previse dana kada na svijet gledam zamagljenih ociju. Razmisljam sam sa sobom, mozda sam se zaista predao...mozda je vrijeme da se predam, mozda....mozda je napokon doslo vrijeme.....iako, bojim se ...ma da, ne za sebe...bojim se.....
Jucer......
Pisem danas, o jucerasnjem danu...i, svejedno je koji je danas dan, jos je manje vazno koji je jucer dan bio...ono, imenom, nazivom...ili kako se to vec kaze. Meni je jucer bio vazan dan...mislim...ma da, jako vazan dan...i, bio je dugacak, jako jako dugacak. Obicno su mi u pravilu dani dugi...jucer pogotovo.
More...
Dva ponedeljka.....
Ponedeljci mi i nisu najbolji dani...neznam si to objasniti. Ovaj tjedan sa neradnim utorkom(ni sam ne znam zasto nisam radio) se potrefilo da imam dva 'ponedeljka. Prvi sam se ponedeljak ustrucavao da pisem...danas ne mogu, osjecam potrebu pisati....naravno, suznih ociju....
Trebam li? Mogu li?
Imam goste, dragi mi prijatelji iz Zagreba....pisem si to, iako, to su situacije u kojima se cesto nalazim. Naime...precesto je pitanje....ono, kako si...vidi se da ti nesto ne stima...ono, glava pozeli explodirati...jbt, ne stima nista, ne stimam ja..ali, trebam li ja to objasnjavati...mogu li uopce to objasniti......
Da, ne znam...stvarno ne znam......
Stvarno ne znam, danas sam ostao iznenadjen jasnim, direktnim pitanjem. Da, zastao sam i u biti nisam znao odmah odgovoriti, mislim.....nisam se iznenadio, vec dugo znam da nije dobro........ali, zastao sam.