posronja piše (127)
Vamo - Tamo
Vamo Tamo je u stvari, jedan presimpatican putokaz na koji smo naisli na Dinari, nevjerojatno simpatican, negdje visoko u planini, gdje doista nemas pojma kamo bi krenuo..i, onda naletis na takav putokaz, jednostavno prejako. Odrazava duh dobrih, iskrenih i nasmijanih ljudi.....Uz taj me znak vezu prekrasne uspomene.
Napisao bi.......
Napisao bi sorry, napisao bi da mi je zao...napisao bi da molim sve da mi nitko nista ne zamjeri...napisao bi da sam zahvalan svakome tko me se ponekad sjeti...iako, nikada necu shvatiti cime sam to zasluzio....napisao bi....
Ima li mjesta.......
Ima li mjesta za mene...pjeva Urban. Funny shit...i to je naopako, nikako da...hvaljenog Urbana shvatim ozbiljno...jednostavno, nikako ga ne mogu dozivjeti kao iskrenog lika...funny shit, samo jos jedan dokaz.......
fuck.......
Fuck...kao da je lako....kao da je lako...fuck!
To je to......
To je to....mislim da sam do kraja dosao...to je to. Jucer je bio...meni jako 'snazan' dan, udarac jaki...neznam ni sam opisati. Cijelu noc nisam spavao...nista novo, no ovaj puta sa i te kako konkretnim mislima. Priznao sam meni jako vaznoj osobi da sam...da imam osjecaj da sam dosao do kraja. Prepao me je strasno odgovor, jer da...rekla je da se s time slaze, vjerojatno sam si sam dozvolio da me...nazovimo to tako...umor savlada.
A samo sam trebao......
...da, samo sam trebao u nedelju otici sa najblizim drustvom na Fratarski...napraviti rostilj i zabaviti se. Samo sam to trebao...ne izgleda tesko...zar ne? Nisam, nisam imao snage....... Time sam Nju zaista napravio tuznom..i, beskrajno mi je zao, i jos joj je to bio zadnji dan godisnjeg....samo jos jedan dokaz da radim stetu, gdje god krenem...sto god napravim, samo stetu radim i smetam.
Ponedeljkom ujutro......
...prvo moram sam sebi napisati disklajmer, naime...neko mi se vrijeme gadio posronja(kao mjesto) buduci da su ga otkrili, sto se mene tice...neki zaista zlocesti ljudi, nisam bas imao volje pisati. Posronja je bio zamisljen kao moje, samo moje intimno mjesto gdje bi mogao..opet, sam za sebe....pisati, jer...ponekad mi se cini da mi pisanje pomaze(samo mi se cini)....pa su mi ga ti ljudi...rekao bih 'oskrvnuli'. Nema veze...valjda tako mora biti...na kraju krajeva...sam sam sebe oskrvnuo, jako...gadno..i, upravo zbog toga nastaviti cu pisati, svoje misli....kao da ih samome sebi pise, kao sto sam to oduvijek zelio. Praviti cu se kao da se nista nije desilo....iako, uf...puno, puno i previse toga se desilo. Dakle, mislim da nije tajna...QiQo ...gadite mi se...nikome nikada nista lose nisam zelio...ali, Vama gospodo...zaista...ne zelim ni nista dobroga...svejedno...ja zapisujem da ste pojeli govno.
Benduro
Benduro....naziv je jednog druzenja, hepeninga..neznam ni sam kako bi to nazvao, zaista neznam, Benduro je nesto veliko..jako jako veliko. Nemam, nemam motor odavno, trebalo ga je prodati i tu se jednostavno nije trebalo razmisljati. Neznam ni sam, neznam....kao sta...zaista neznam, imam, imam jako puno dragih ljudi uz sebe koji me se sjete, na mene misle......neznam, mogu im samo, beskrajno puta ponavljati hvala..iako to nikada nece opisati ono sto mi i koliko mi to znaci. S druge mi strane, neznam...volio bi nestati..nema veze...ovo nije i ne smije biti nikakav dio ove prekrasne price. Probati cu je ispricati bez spominjanja imena, ako je netko i bude citao, mozda se prepozna...meni, uvijek i samo veliko hvala na umu.....hvala....
.
Bilo bi vise sretnih
a mozda i vise dobrih
kad bi zivio tise
kad bih plakao tise svoj vijek
otkad umirem
bas kao na poklon nekom svom
Korizma...i jos ponedeljak......
Posronja kao takav je definitivno izgubio sav svoj smiasao, trebalo je biti intimno, moje mjesto gdje bi zapisivao ponesto, volim pisati...volim sam sa sobom podijeliti razmisljanja....Stanem..i, onda samo krenem pisati, nikada neznam gdje cu poceti, niti znam gdje i kako cu zavrsiti. Rekao bi da je posronja postao citan, pracen...sve skupa vise mi nema nikakvog smisla, nije bilo zamisljeno kao mjesto za citanje....definitivno nije.
More...
Oni dani.....
I tako, dolaze, vracaju se...bas ti, rekao bi...oni dani. Svaki puta kada pomislim da sam napravio veliki korak unaprijed, dodju oni dani..koji mi jasno daju do znanja da se u biti nista ne mijenja. Jednostavno oni dani..kada dodju, bude jasno da je energija potrosena, da je umor, tuga .....jednostavno preveliko, da prevladava i u obliku omromnih valova zapljuskuje.....
Nova godina
Nova godina...a? jbt...nova godina kazu, meni je to...rekao bi cak, jako tesko vrijeme...jedva je prosao taj bozic, sada ide ta nova godina, zbunjujuce..za mene pomalo i zastrasujuce, gotovo je neizdrziv taj neki...ustaljeni 'pritisak', to neko neumjereno veselje, potreba i ustaljena ideja da su svi sretni i veseli, zaista??
kako si? si dobro? sve ok?
Ustaljeno pitanje...gotovo standardni pozdrav....ali, ako na trenutak zastanem...razmislim, ljudi koji me to pitaju...koliki je postotoak onih koji zaista zele cuti kako sam....znam da je mali..ali, uvijek me malo muci...kako odgovoriti na to pitanje.....
Jedan dan, slucajno subota......
I tako, kao i mnogo puta do sada...nakon gtovo neprospavane noci, budim se.....gledam oko sebe, pomislim, ne, samo ne jos jedan takav dan, samo ne jos jedan takav dan, puno mi ih je, umoran sam...jako jako umoran....